Azijska voćna mušica Drosophila suzukii
Drosophila Suzuki predstavlja introdukovanu, invazivnu, polifagnu štetočinu čija je postojbina Japan pa verovatno odatle I potiče naziv Azijska voćna mušica. Naseljava područje umereno kontinentalnog klimata. Širi se trgovinom sadnog materijala I zaraženim plodovima domaćina, kao I letom odraslih insekata. Izuzetno pokretna štetočina koja se ne sumljivo lokalno širi letom, ali na većim rastojanjima isključivo trgovinom zaraženih plodova. U našoj zemlji registrovana je 2014. godine najpre na plodovima breskve, vinove loze, kupine, ..
Pripada rodu Drosophila koji broji preko 3000 vrsta I jedna je od dve iz tog roda koja ima status štetočine. Mužijak je smeđe-žute boje, sa crnim prugama na zadnjem delu tela I svetlocrvenim očima; dužine 2,6-2,8 mm; sa karakterističnim sivo -crnim pegama na vrhovima poroznih krila, kao i prisustvo dlačica na stopalima prednjih nogu.
Ženka je smeđe-žuta boje sa crnim prugama na kraju i svetlocrvenim očima. Nema neke
specifične karakteristične oznake, samim tim identifikacija ženki nije laka kao kod mužjaka.
Poseduje legalicu u obliku testere, koja joj služi za rezanje pokožice ploda i ubušivanje pri
odlaganju jaja. Rub legalice je dosta sklerotiziran, kao i zubi koji se nalaze na njoj.
Većih je dimenzija od mužjaka i njena dužina se kreće od 3,2-3,4mm. Nema mrlje na krilima.
Njena krila su prozirna poput drugih vrsta iz roda Drosophila, pa se razlikuje od srodnih vrsta jedino na osnovu oblika legalice.
Ženke aktivno traže plodove domaćina koji sazrevaju. Nazubljenom legalicom zarežu pokožicu ploda i odlažu u njih jaja. U plodovima u kojima su odložena jaja razvijaju se larve.
Posle odlaganja jaja neposredno ispod pokožice bele larve se ubušuju u plod i razaraju njegovu unutrašnjost. Plodovi postaju mekani i gube tržišnu vrednost. Usled jačeg napada od zrelih plodova može nastati kaša.
Larve ove štetočine su bele boje, bez nogu; veličine od 0,6 mm kada se izlegu, pa do 3,5 mm kada potpuno porastu. Nemaju očigledno oformljenu glavu. Razlikovanje larvi D.suzukii od drugih larvi je skoro nemoguće. Međutim, larve koje se nalaze u skoro sazrelom voću su
najverovatnije larve D. suzukii. Osim ako se u plodovima nalaze larve koje su veće i imaju
glavu, tada možemo biti sigurni da se radi o larvama drugih insekata.
Larva parazitira u voćnim vrstama koje imaju tanku pokožicu i jarke boje plodova. Registrovane biljke domaćini su: kivi, smokva, jagoda, jabuka, trešnja, šljiva, breskva, kruška, malina, kupina, borovnica, vinova loza… Osim na gajenim kulturama, štete može pričiniti i na korovskim biljkama.
U povoljnim vremenskim uslovima mogu se razviti I do 15 generacija. Životni ciklus može
trajati do dve nedelje.
Štetočina prezimljava kao imago na zaštićenim mestima, ali u povoljnim uslovima može biti
aktivna celе godinе. Odrasle jedinke su aktivne iznad 10°C. Preferiraju temperature od 20 do 30°C. Voli visoku vlažnost, pa se veća brojnost odraslih jedinki može očekivati tamo gde je lisna masa najgušća ili blizu zemlje. Napada voće dok je još na biljci, ali i nakon berbe.
Mesto gde je ženka položila jaja u zreli plod predstavlja vrata za prodor patogena (gljiva,
bakterija), koje vrše sekundarnu zarazu uzrokujući trulež.
Vizuelnim pregledom može se registrovati prisustvo štetočine, uočavanjem znakova napada na plodovima (male rupe u plodu, okružene truležom, mogu ukazati da se u plodu nalaze larve ili lutke).
U borbi sa ovom štetočinom primena feromona i feromonskih klopki nije moguća jer ova vrsta ne produkuje seksualne feromone kojima privlači jedinke iste vrste tokom parenja, već se kopulacija odvija na mestu ishrane, odnosno na voćnim plodovima kojima bivaju privučene
jedinke oba pola ove vrste radi ishrane.
Upravo zbog činjenice da štete pričinjava u vreme neposredno pred berbu, zaštita hemijskim sredstvima zbog trajanja karence je otežana a način života larve koji se odvija unutar ploda takođe usložnjava hemijsku zaštitu.
Upotreba insekticida pre pojave odrasle jedinke D.suzukii je nepotrebno jer nema efekta na
smanjenje brojnosti pomenute štetočine a I te kakoa može dovesti do smanjenja populacije
korisnih insekata predatora i prenosioca polena.
Osim toga insekticidi koji se koriste protiv ove štetočine nisu svi registrovani za sve vrste voće što iziskuje proveru pre primene, uz obavezno čitanje uputstva za primenu.
Kako se radi o zrelom voću potrebno je I te kako voditi računa o karenci primenjenih preparata i određivanjue vremena berbe.
Presudnu ulogu u borbi protiv ove štetočine ima primena agrotehničkih I pomotehničkih mera: skraćenje perioda između branja plodova i detaljna berba; orezivanje i uklanjanje infestiranih plodova; kontrola gajbica i druge ambalaže; higijena ivica parcela u kojima se mogu naći
domaćini ove štetočine iz spontane flore; masovno izlovljavanje putem lovnih klopki.
Jedan od načina za kontrolu njene brojnosti, ali i praćenje populacije je postavljanje klopki pre početka zrenja, Klopke kontrolisati na nedeljnom nivou. Prisustvo samo jednog adulta je prag za preduzimanje mera
Klopke se sastoje od plastičnih flaša, na kojima se u gornjem delu napravi nekoliko rupica,
prečnika oko 4mm, i u koje se sipa mirisni atraktant, kao što su jabukovo sirće i male količine svežeg kvasca ili crno vino uz dodatak malo deterdženta za sudove.
Na klopci se ostavi jedan otvor koji se prekrije gazom kako bi smesa isparavanjem privlačila mušice.
Radi masovnog izlovljavanja u fazi zrenja voća potrebno je postaviti veliki broj klopki na samoj parceli, po utvrđenom rasporedu, I to na svakih 5m unutar parcele a na, rubnim delovima na svakih 2-3 dužna m.
Postavljaju se u krošnju na visino od oko 1,8 m ili se fiksiraju na površini zemljišta između
redova u zavisnosti o kojoj voćnoj vrsti se radi.
