Gulan: Zadruge su najbolјi oblik brzog zapošlјavanja i razvoja manje privlačnih privrednih oblasti

Gulan: Zadruge su najbolјi oblik brzog zapošlјavanja i razvoja manje privlačnih privrednih oblasti

Zadruge su prepoznate kao najbolјi oblik brzog zapošlјavanja i razvoja manje privlačnih privrednih oblasti, a iskustva dobre regulative i prakse zemalјa – članica EU iskorišćena su i prilikom priprema važećeg Zakona o zadrugama. Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški značaj.  Oživlјavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas sela u Srbiji, pogotovu u brdsko – planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlјa izazov za nezvane goste. To je i najbolјi put za spasavanje države, jer tamo gde nema naroda, iskustvo pokazuje da se najlakše gubi i teritorija! Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolјu infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu, crkvu, kafanu, prodavnicu, put i ostale potrebne infrastrukture. Samo tako možemo da zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Brigu o selu do sad je vodilo 35 instititucija, ali su rezultati bili – da je svako četvrto selo u fazi nestajanja. Dakle, poražavajuće je da od 4.709 sela u Srbiji – 1.200 su u fazi odumiranja. U 86 odsto sela opada broj stanovnika, u 2.000 njih nema pošte ni bankomata, čak 50.000 kuća je prazno i bez vlasnika, u 150.000 njih trenutno niko ne živi, 1.000 sela nema prodavnicu, 500 nema put, dve trećine nema dom kulture ni ambulantu, u selima je i oko 100.000 devojaka i 260.000 momaka, koji su u petoj deceniji života, a da nisu zasnovali porodice…Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški značaj. Jer, sela nisu samo mesta u kojima se proizvodi hrana, već oni koji se odluče da u njima žive treba da imaju sve uslove kao i u gradovima. Cilј je da sela ponovo budu i mesta rađanja, a ne samo umiranja i čekanja ko će biti poslednji da ugasi svetlo! Savremeni svet se ne može zamisliti bez zadruga i zadrugarstva. Svedok istorije udruživanja je i veliki bankarski sistem ,,Rajfajzen“. Svoju poslovnu genezu ta banka nalazi u Društvima za pomoć siromašnima, koja su u drugoj polovini XIX veka u Nemačkoj osnivana na inicijativu Fridriha Vilijama Rajfajzena, da bi zatim ta društva prerasla u prve kreditne zemlјoradničke zadruge. Zadruge su prepoznate kao najbolјi oblik brzog zapošlјavanja i razvoja manje privlačnih privrednih oblasti, a iskustva dobre regulative i prakse zemalјa – članica EU iskorišćena su i prilikom priprema važećeg Zakona o zadrugama, 2015. godine. U odnosu na zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata, kada se u zadrugu unosila, imovina, novac, zemlјa, kuća, životinje i sve što je zadrugar posedovao, pa i gubio – danas se unosi samo poroizod da bi se prodao! Nacionalni program za preporod sela u Srbiji nije nikakva nova strategija za razvoj agrara. On predviđa hitnu akciju kako bi se zaustavili negativni trendovi u selima Srbije. Vreme će pokazati rezultate. Zadruge imaju veliki potencijal za održivi privredni i društveni razvoj u Srbiji. Imajući u vidu međunarodna iskustva, jasno je da zadruge imaju različite privredne, ekonomske i društvene prednosti u odnosu na druge oblike poslovanja i organizovanja. Zadruge imaju veliki potencijal za stvaranje sigurnijih i održivih poslova, one funkcionišu kroz demokratski model uprave, gde članovi zadruge jednako učestvuju u upravlјanju i imaju jednaka prava. Zadruge su i put ka brzom zapošlјavanju, ali i da se obezbedi prehrambena samodovolјnost, a potom i izvoz. Kroz zadrugu se omogućava ponuda usluga bolјeg kvaliteta.Takođe predstavlјaju potencijal za oživlјavanje polјoprivrede, ruralni i lokalni ekonomski razvoj, posebno uspostavlјanjem neposredne veze između polјoprivrednih proizvođača i tržišta koje može da ostvari veću dodatnu vrednost osnovnim proizvođačima, uveća prihode i poveća sigurnost polјoprivrednika, što sve vodi većem ulaganju u polјoprivredu i smanjenju migracija. Zato udruživanje danas predstavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hilјada hektara zemlјe i drugi, ne mali, kapital. Sela u Srbiji je ukinuo čak i sam Ustav, pa po njemu nema više nijednog sela. Postoje samo naselјena mesta! Dakle, obnova zadrugarstva u Srbiji predstavlјa misiju za spas sela i države Srbije!