Ne spaljujte strnjište!!!

Spaljivanje strnjišta ima višestruke dugotrajne štetne posledice.Štete na zemljištu prouzrukuju visoke temperature jer ubijaju korisne mikro organizme što smanjuje prinos budućih useva, uništavaju celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem, smanjuju sadržaj humusa u zemljištu a za stvaranje jednog centimetra humusa potrebno je sto godina. Spaljivanje strnjišta nanosi štete i životnoj sredini dim i štetni gasovi zagađuju atmosferu promene u sastavu tla remete biološku ravnotežu i time ugrožavaju agro eko sistem. Vatra uništava staništa ptica i životinja. Paljenje u blizini nacionalnih parkova i rezervata prirode uvek mogu da dovedu do požara sa katastrofalnim posledicama u ovim zaštićenim oblastima. Sa stanovišta bezbednosti u saobraćaju dim koji nastaje spaljivanjem može da iznenada ili trajno prekine saobraćajnice i posredno izazove udese sa ljudskim žrtvama i velikom materijalnom štetom. Spaljivanje žetvenih ostataka je zakonom zabranjeno i kažnjivo. Spaljivanje strnjišta je kažnjivo po više zakona. Karakteriše se kao krivično delo izazivanja opšte opasnosti. Vlasnik poljoprivrednog gazdinstva gubi pravo podsticajna sredstva u poljoprivredi na period od dve godine. Za fizička lica predviđena je kazna od sto hiljada dinara, za pravna lica predviđena je kazna od trista hiljada dinara do milion dinara. Izazivač pozara je dužan da nadoknadi troškove intervencije vatrogasaca. Šta treba uraditi ? Prvo: ljuštenje strnjišta – što pre nakon žetve zaorati strnjište na dubinu od 10-15 cm, što zavisi od tipa i vlažnosti zemlje i količine žetvenih ostataka. Preporučuje se da se zaoravanjem doda i azot u količini od 20 do 50 kilograma po hektaru. Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka čija je masa kod ozime pšenice 3 do 7 tona po hektaru. Drugo – oranje strnjišta na punu dubinu. Što pre nakon žetve zaorati strnjište na punu dubinu od 15 do 20 cm. Što zavisi od tipa i vlažnosti zemlje i količine žetvenih ostataka. Istovremeno sa oranjem neophodno je uneti mineralno đubrivo i stajnjak. Posle oranja brazu treba zatvoriti upotrebom valjka, drljače ili setvo spremača da bi se zemljište izravnalo i time umanjilo gubitak vlage. Spaljivanje žetvenih ostataka nema ni jednu korisnu osobinu, samo štetne.