Национални тим за препород села Србије: Калемарство је исплатив посао!!!

Кркобабић повратницима: „Док вас, због пандемије вируса корона, мучи све већа реална неизвеснот шта даље – вреди остати у Србији и размислити о предлозима Националног тима за препород села Србије!“ Поводом све веће реалне опасности од губљења радног места у европским земљама, а делимично и у Србији, копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, после консултације са врхунским стручњаком за воћарство професором др Зораном Кесеровићем, чланом Националног тима за препород села Србије, предлажу повратницима да остану у земљи и део свог новца уложе у производњу садног материјала, јер је то веома исплатив посао. Подизање засада са квалитетним садним материјалом је најважнији фактор за брже унапређење воћарства и виноградарства. Производња воћног и лозног садног материјала је традиционално породични посао, а наши калемари, којих највише има у околини Крушевца и Трстеника су међу најбољима на свету! Одлични услови за производњу квалитетног садног материјала постоје и у Војводини. Према подацима Привредне коморе Србије, регистар произвођача, прометника и увозника садног материјала воћака и винове лозе Управе за заштиту биља броји око 1.000 регистрованих правних и физичких лица. Током 2018. године Србијa je од извоза садног материјала остварила 17,3 милиона долара док је исте године увоз износио 16,8 милиона долара. Прошле 2019. године извоз је значајно порастао и достигао вредност од 27,9 милиона долара, док је истовремено увоз смањен на десет милиона долара. Највише лозног садног материјала извезли смо у Азербејџан, Молдавију и Украјину и делом у бивше републике СФРЈ, док смо саднице воћа највише извезли у Немачку, Данску, Холандију и Руску федерацију, као и бивше југословенске републике. Што се увоза тиче, лозни садни материјал увозили смо највише из Италије и Француске, а воћне саднице из Италије. Како наводи професор Кесеровић, данас Србија увози више од 70 одсто садног материјала за савремене засаде јабуке и крушке, трешње на подлогама Гизела 5 и 6 око 90 одсто, јагоде 80 процената, боровнице 100 одсто и ораха (највише из Турске) око 60 одсто. Министар Милан Кркобабић посебно наглашава да постоји реална могућност за повећање производње садног материјала намењена извозу и препоручује да ће калемари бити успешнији ако се удруже: „Србија поседује велике неискоришћене ресурсе за знатно повећање производње квалитетног сертификованог садног материјала, који могу да је врате на славну позицију великог извозника, као када је само на руско тржиште извозила лозне калемове за око 30 милиона долара годишње. Србија има далеко боље агроеколошке услове за производњу садног материјала у односу на многе земље из којих тренутно увозимо калемљене саднице. Уз то, на факултетима и институтима имамо и међународно признате стручњаке за воћарство и виноградарство, који могу значајно да подигну квалитет те производње. Наши домаћини не смеју да пропусте ту шансу! А њихови изгледи за успех су неупоредиво већи ако се удруже и у процесу производње уштеде, а на светском тржишту лакше и брже зараде више новца.“ Кркобабић наглашава неопходност да држава снажније подстиче већу производњу квалитетног садног материјала мерама пореске и кредитне политике, које ће бити стимулативније ако су произвођачи калемова удружени. Пре свега, за пољопривреднике би било корисно смањити царинску стопу за увоз механизације за производњу садног материјала. Професор др Зоран Кесеровић истиче да су наши калемари најпознатији по производњи квалитетних садница: шљива, јабука, вишања и лозних калемова. За савремене интензивне засаде треба користити "КНИП" саднице или саднице са превременим гранчицама. Производња садног материјала за високоинтензивне засаде већине континенталних воћних врста стаблашица подразумева високо калемљене двогодишње саднице, добро обрасле умерено бујним леторастима или превременим гранчицама „КНИП“ саднице. Професор процењује да Србија није довољно урадила на унапређењу технологије производње квалитетног садног материјала, а поготову код јагодастих воћних врста где се садни материјал узима из производних засада што има за последицу смањење приноса и појаву неких оболења. Професор Кесеровић предлаже успостављања процедуре за стварање и одржавање сортно чистог и здравог (пре свега безвирусног) садног материјала, као и његово даље умножавање, категоризацију и промет.