Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Кесеровић поручују повратницима УЛАЖИТЕ У ВОЋАРСТВО – ИСПЛАТИ СЕ!

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Кесеровић поручују повратницима

УЛАЖИТЕ У ВОЋАРСТВО – ИСПЛАТИ СЕ!

Поводом недавног позива копредседника Националног тима за препород села Србије, министра Милана Кркобабића и академика Драгана Шкорића повратницима из иностранства да улажу у своју отаџбину, стигла су многа питања из земље и иностранства са широким тематским интересовањем. Најчешћа су она – у коју производњу се исплати улагати и у које крајеве Србије ваља инвестирати.

Национални тим за препород села Србије у серијалу који ће уследити наредних дана, а почиње данас, одговораће на питања наших сународника према тематским областима. Прва је воћарство.

После консултација са стручњацима Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности, министар Кркобабић и академик Шкорић истичу да се воћарство показало као одличан модел у развоју неразвијених подручја Србије и у решавању економских, социјалних и демографских проблема. У тој области још нисмо искористили агроеколошке услове које имамо и у воћарство вреди инвестирати.

Министар Кркобабић, тим поводом, истиче: „Први извозни посао Србије у Америку је био извоз сувих шљива 1893. године, када је извезено 30.000 тона шљива, инкасирано 37 милиона долара и – Србија је избегла финансијску кризу. Волео бих да и данас извоз воћа и воћних прерађевина буде златни посао Србије!“

Копредседници Националног тима за препород села Србије истичу да, према међународно признатом искуству професора Зорана Кесеровића, једна породица у Србији може пристојно да живи од: 2 хектара боровнице, 3,5 до 4 хектара малина, од 2,5 до 3 хектара јагода и трешања, ако засади купине, јабуке и крушке на 5 хектара, или орах, леску, вишњу, шљиву или брескву на површини од 10 хектара. Велике шансе за финансијски успех постоје и у гајењу јагодастих воћних врста у пластеницима.

Национални тим за препород села Србије препоручује следеће сорте воћа. Шљиве: чачанску лепотицу, чачанску родну, стенлеј и свакако пожегачу као најбољу сорту за прераду, а црвену ранку као веома погодну за производњу ракија. Од нових сорти одличне су топтејст и презента. Од јабука предлажемо сорте: златни делишес и гала са својим клоновима, грени смит, фуџи. Међу вишњама препознатљива у Европи као најбоља за прераду је облачинска, али треба садити и крупноплодне сорте као што је шумадинка створена у Институту за воћарство у Чачку, као и мађарске сорте ерди ботермо, ерди јубилеум и ујфертошка гроздаста. Дуња је веома перспективна, а требало би садити лесковачку и врањску али и бугарске сорте асеница, хемис и тријумф. Више простора требало би посветити чувеној аутохтоној сорти – крушки караманки, али би свакако требало садити виљамовку, аустралијску сорту пакамс тријумф и италијанске турандот и кармен. Међу јагодама, сорта клери је водећа, док су за пластеничку производњу одличне алба и џоли.

Шанса да повратници из иностранства инвестирају у воћарство и зараде за пристојан живот своје породице постоји у свим крајевима Србије.

У суботичко-хоргошком региону најбоље успевају јабука и вишња. Фрушкогорски је погодан за све воћне врсте али најбоље резултате дају јабука, бресква, трешња и вишња. Подунавски регион је погодан за већину воћних врста, али се највише гаје: јабука, бресква, крушка, трешња и кајсија. Тимочки регион је веома добар за производњу ораха, леске и вишње, а Шумадијски рејон за производњу јабуке, шљиве, малине, купине, јагоде, боровнице, брескве и крушке. Западноморавски рејон – Краљево, Чачак и Ужице – погодан је за шљиву, малину и боровницу. У Јужноморавском региону – у Лесковцу, Нишу и Прокупљу најбоље резултате дају: вишња, јагода крушка и боровница.

У структури извоза пољопривредних производа Србије три воћне врсте: малина, јабука и вишња се налазе међу првих десет извозних производа.У последње 3-4 године у структури извоза пољопривредних производа, воће и прерађевине од воћа, налазе се на првом месту са више од 600 милиона долара.

Воћарство је кроз историју имало врло важну улогу у развоју економије Србије. У кризним тренуцима захваљујући извозу воћа више пута спасавана је српска економија.

Тако је и данас. И актуелни пројекат обнове задругарства „500 задруга у 500“ села је показао да су воћари добро организовани. Управо су задруге из поменутог пројекта које се баве искључиво производњом или прерадом воћа по успешности убедљиво на првом месту. Од четири сложене задруге у Србији, две су воћарске: „Наши Воћари“ у Милићеву селу, поред Пожеге са тежишњом производњом малина и „Сложни воћари“ у Новом Сланкамену, општина Инђија, која највише производи јабуке.

Повратницима из иностранства препоручује се да контактирају задружне савезе Србије и Војводине, и Национални тим за препород села Србије где ће добити неопходне информације.