Вредност опрашивања пчела

У Србији се пчеларством бави око 15.000 пчелара, који поседују око 1,2 милиона кошница, саопштио је Савез пчеларских организација Србије – СПОС, поводом недавног обележавања међународног Дана планете земље. Пчеле сваке године опрашивањем подигну приносе у пољопривреди Србије за око 450 милиона евра. Само једно пчелиње друштво у Србији годишње подигне приносе околних усева пољопривредника за 370 евра.

Укупна корист од пчела остварена опрашивачком функцијом сто пута је већа од вредности добијене од свих пчелињих производа заједно. Утврђено је да пчеле повећавају приносе воћака и то: јабука, шљива, крушака, трешања и вишања за око 60 одсто, сунцокрета за 40, семена детелине за око 70 одсто, а плодове и семење разног поврћа и за више од 70 одсто. У Сједињеним Америчким Државама највећи приход пчелари остварују од услуга опрашивања пољопривредних култура пчелама, у противвредности од 100 кг меда по кошници.

Пестициди су производ хемијске индустрије и представљају у извесном смислу загађиваче који су штетни ако се не примењују у тачно прописаним количинама, времену и на одговарајући начин. Они загађују воду, земљиште и биљне производе и тиме изазивају болести људи и животиња. Неконтролисана и прекомерна употреба пестицида изазива многобројне штетне последице.

Данас се у пољопривредној производњи против више од 20 хиљада штетних агенаса води борба са више од 800 регистрованих препарата пестицида на бази 400 и више активних суптанци, од којих су око 150 инсектициди. Савез пчеларских организација Србије истиче да је Европска комисија, пре две године, већином гласова донела одлуку о потпуној забрани употребе три озлоглашена неоникотиноида на отвореном простору (клотианидин, имидаклоприд и тиаметоксам), инсектицида који према Европској агенцији за безбедност хране – ЕФСА, представљају ризик за пчеле.

За предлог забране употребе гласало је 18 земаља, међу којима су и највеће земље чланице ЕУ, док су против били представници Мађарске, Румуније, Данске и Чешке. Између осталог се наводи и да у садашњим околностима, када у великој мери живот пчела угрожавају најновије пољопривредне технологије, климатске промене, ГМО, снажни пестициди, ширење болести, штеточине и природни непријатеља пчела, постоји потреба да се развије глобална стратегија за заштиту пчела.